Šta znači sukcesija država?

Definicija sukcesija država

Sukcesija država je pojam iz međunarodnog prava koji se odnosi na pravne i političke posledice promena u teritorijalnom statusu jedne države, odnosno kada jedna država prestane da postoji ili se njene granice značajno promene, a druga preuzme njeno mesto. Ova tema je važna jer obuhvata niz složenih pravnih pitanja koja se tiču prava i obaveza države koja nasleđuje prethodnu.

Vrste sukcesije

Sukcesija može imati različite oblike u zavisnosti od okolnosti koje je izazivaju. Evo detaljnijeg pregleda najčešćih vrsta sukcesije u međunarodnom pravu:

1. Sukcesija usled raspadanja države

Ova vrsta sukcesije se dešava kada država prestane da postoji, a njena teritorija se podeli na više novih država. Ove države nastaju na osnovu teritorijalnih, političkih ili etničkih linija, a svaka od njih postaje nova, suverena jedinica. Međunarodni odnosi i pravni poredak se zatim prilagođavaju novonastaloj situaciji.

Primer: Raspad bivše Jugoslavije 1991. godine predstavlja jedan od najpoznatijih primera ove vrste sukcesije. Sa raspadom federacije, nove države kao što su Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora i Srbija, preuzele su deo prava, obaveza i međunarodnih ugovora bivše SFRJ.

2. Sukcesija usled ujedinjenja

Sukcesija ovog tipa javlja se kada se dve ili više država odluče na ujedinjenje i formiranje jedne nove države. To podrazumeva da dotadašnje suverene države prestaju da postoje u svom prvobitnom obliku, a na njihovom mestu nastaje nova politička i pravna jedinica.

Primer: Ujedinjenje Istočne i Zapadne Nemačke 1990. godine posle pada Berlinskog zida je primer ovog procesa. Sa ovim ujedinjenjem, Nemačka je ponovo postala jedinstvena država, nasledivši prava i obaveze prethodno podeljenih nemačkih država.

3. Sukcesija usled pripajanja

Pripajanje podrazumeva situaciju u kojoj jedna država prestaje da postoji jer je pripojena drugoj. Pripajanje je obično politički ili vojno vođeno proces koji rezultira potpunim nestankom jedne države kao nezavisnog subjekta u međunarodnom pravu.

Primer: Pripajanje Austrije Nemačkoj 1938. godine, poznato kao “Anšlus”, je primer sukcesije gde je Austrija izgubila suverenitet i postala deo Trećeg rajha, sve do kraja Drugog svetskog rata.

4. Sukcesija usled sticanja nezavisnosti

Ova vrsta sukcesije se odnosi na situacije kada kolonije ili teritorije pod upravom drugih država postanu suverene i nezavisne. Nakon sticanja nezavisnosti, ove države preuzimaju odgovornost za svoje teritorijalne granice, resurse i međunarodne ugovore, što često uključuje pregovore o dugovima, imovini i članstvu u međunarodnim organizacijama.

Primer: Proces dekolonizacije u Africi tokom 20. veka je primer sticanja nezavisnosti. Mnoge afričke zemlje, poput Gane, Kenije, i Alžira, stekle su nezavisnost od evropskih kolonijalnih sila i postale suverene države sa sopstvenim pravima i obavezama na međunarodnoj sceni.

Pravne Posledice sukcesije

Sukcesija država donosi brojne pravne posledice koje utiču na međunarodne odnose, domaće zakonodavstvo i prava pojedinaca. Ove posledice se odnose na preuzimanje obaveza i prava koje je prethodna država imala u međunarodnoj zajednici, kao i na uređenje odnosa unutar novih ili preoblikovanih političkih entiteta. U nastavku su najvažniji aspekti pravnih posledica sukcesije:

1. Međunarodni ugovori

Jedna od najvažnijih pravnih posledica sukcesije je pitanje šta se dešava sa međunarodnim ugovorima koje je prethodna država potpisala. U zavisnosti od vrste sukcesije, nova država može:

• Naslediti sve međunarodne ugovore prethodne države (pristupiti ugovorima pod istim uslovima).
• Odbiti preuzimanje određenih ugovora, posebno ako novi politički entitet ne smatra da su ti ugovori u njegovom interesu.

U praksi, ovo pitanje je rešavano na različite načine. Na primer, neke države naslednice Jugoslavije odlučile su da zadrže većinu međunarodnih ugovora, dok su se u nekim slučajevima određeni ugovori morali biti revidirani. Bečka konvencija o sukcesiji država u pogledu ugovora iz 1978. godine postavlja pravni okvir za rešavanje ovih pitanja, ali u praksi, države imaju prostor za manevrisanje i prilagođavanje specifičnim potrebama.

2. Imovina i resursi

Kada dođe do sukcesije, postavlja se pitanje raspodele državne imovine, što obuhvata:

• Nekretnine koje je država posedovala u zemlji i inostranstvu (ambasade, konzularne objekte, vojne baze, itd.).
• Prirodne resurse (nafta, zlato, rudna bogatstva, itd.).
• Finansijska sredstva (devizne rezerve, zlatne rezerve, novčani depoziti u međunarodnim bankama).

Raspodela imovine često može biti veoma komplikovana, jer različiti entiteti mogu polagati pravo na iste resurse. Na primer, nakon raspada Sovjetskog Saveza, pitanje podele zlatnih rezervi i vojne imovine bilo je ključna tačka pregovora između novih država. Slično je bilo i sa raspadom Jugoslavije, gde su imovina i resursi bili predmet dugotrajnih pregovora.

3. Dugovi i finansijske obaveze

Dugovi prethodne države su jedno od najosetljivijih pitanja sukcesije. Nova država može biti pozvana da preuzme:

• Državni dug: uključuje zajmove koje je prethodna država uzela od stranih banaka ili međunarodnih institucija.
• Komercijalne obaveze: dugovanja prema privatnim kompanijama ili drugim entitetima.

Uobičajeno je da se dugovi raspodeljuju na novi entitet u skladu sa principom proporcionalnosti, što znači da svaka nova država preuzima deo duga u skladu sa svojim teritorijalnim ili ekonomskim udelom. U nekim slučajevima, nova država može pokušati da ospori ove dugove, tvrdeći da su oni nastali pod nepravednim ili nedemokratskim režimom, ali to često zahteva pregovore sa poveriocima.

4. Državljanstvo i prava građana

Sukcesija države može drastično promeniti status građana. Nova država mora odlučiti da li će:

• Automatski dodeliti državljanstvo svim bivšim građanima stare države.
• Ostaviti mogućnost pojedincima da izaberu državljanstvo nove države ili da ostanu građani druge države koja je nastala sukcesijom.

Ovo pitanje je često komplikovano u državama sa etničkom i kulturnom raznolikošću. Na primer, nakon raspada Jugoslavije, mnogi građani su se suočili sa izborom da li će prihvatiti državljanstvo Hrvatske, Srbije ili Bosne i Hercegovine. Pitanja o dvojnom državljanstvu, pravima povratka i zaštiti manjina često su izazivala tenzije.

5. Članstvo u međunarodnim organizacijama

Nova država mora da se suoči sa pitanjem članstva u međunarodnim organizacijama, kao što su Ujedinjene nacije, Svetska trgovinska organizacija, Međunarodni monetarni fond i druge. U zavisnosti od slučaja, nova država može:

• Naslediti članstvo prethodne države (kao što je bio slučaj sa Rusijom koja je nasledila mesto Sovjetskog Saveza u UN).
• Morati da se prijavi kao novi član, kao što je bio slučaj sa mnogim državama bivše Jugoslavije, koje su morale podneti zasebne aplikacije za članstvo u UN.

Često, pitanje sukcesije u međunarodnim organizacijama zavisi od političkog konsenzusa u samim organizacijama, ali i od toga koliko su međudržavni odnosi složeni.

6. Ljudska prava i međunarodne obaveze

Sukcesija države ne sme da utiče na ljudska prava. Nova država, bez obzira na okolnosti sukcesije, mora preuzeti obaveze koje su definisane međunarodnim sporazumima o ljudskim pravima. To uključuje poštovanje osnovnih prava kao što su:

• Pravo na život.
• Sloboda izražavanja.
• Zabrana torture.

Međunarodni sudovi i organizacije često prate da li nova država poštuje ove obaveze, a nedostatak implementacije može dovesti do sankcija ili drugih međunarodnih posledica.

Zaključak

Pravne posledice sukcesije država su dalekosežne i zahvataju različite aspekte međunarodnog prava i domaćeg zakonodavstva. Svaki slučaj sukcesije nosi sa sobom specifične izazove u vezi sa preuzimanjem obaveza i prava, a međunarodni zakonski okvir često daje samo osnovne smernice, ostavljajući pregovore i političke odluke kao ključne elemente u rešavanju tih pitanja. Uspešno rešenje ovih pravnih pitanja može značajno doprineti stabilnosti i mirnom razvoju novonastalih država.