Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Расковник је митска биљка, најпознатија од неколико сличних које постоје у причама из словенске митологије, али су се одомаћиле и код неких несловенских народа. Приписују му се многе магијске моћи, а најчешће она да може да откључа све што је закључано и отвори све што је затворено (сам назив биљке у етимолошкој је вези са глаголом „ковати” и упућује на моћ ове биљке да отвори, раскује сваку браву). Према легендама, ову биљку је изузетно тешко препознати, а наводно су само одређене хтоничне животиње у стању да је идентификују. Верује се да корен расковника има облик мушког тела, са свим деловима, некада са све косом на глави. У неким предањима се каже да има девет кора и стабло црвено као крв, а према другим постоје мушки и женски расковник. Употреба расковника у српској митологији често је везана за проналажење скривеног блага, о ком у српском народу постоји велики број митова, а посебно су распрострањени у источној Србији где се и данас могу срести трагачи за хајдучким златом.

Као једна од најпознатијих магичних биљака у српској митологији, расковник је постао један од симбола српског језика, традиције и културе и за њега су везане многе легенде и предања. Још је Вук Караџић, у другом издању Српског рјечника из 1852. године, за појам „расковник” дао следеће објашњење: „ра́ско̑вни̑к, m. некаква (може бити измишљена) трава, за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе. Ову траву желе особито они који траже у земљи новаца, јер кажу да су они, особито гдје их је много, тако затворени да се без ње не могу отворити и извадити. Приповиједа се у Земуну да је ондашњи један трговац, желећи такову траву наћи, некакву бабу метнуо у букагије, па је пустио ноћу да иде по ливади: па као гдје би се букагије саме од себе отвориле, ондје мора бити расковник.” Расковник су у својим делима описали многи велики српски писци, међу њима Бора Станковић и Бранко Миљковић. Према овој митској биљци име је добио Расковник, часопис за књижевност и културу на селу, а 2015. је покренут пројекат Расковник: српски лексикографски портал и платформа за упоредна истраживања српске лексике

Цео чланак 349 сјајних чланака

Добар чланак

Поглед на један део Градца

Градац је насељено место у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 206 становника (према попису из 2002. било је 245 становника).

Људи у Градцу су живели од најстаријих времена. Код Градца, у пећини испод Јерининог брда откривено је једно врло значајно палеолитско и неолитско налазиште. Само место се први пут помиње у хрисовуљи између 1198 и 1199. године којом Стефан Немања поклања област Лепеницу манастиру Хиландару.

Након пада Србије под Османску власт, Градац се у првом турском попису 1476. појављује под именом Градић или Горњи Градић са 25 — 30 кућа. И у попису из 1523. године поново се помиње Градац, али овог пута као Доњи Градић.

Градац се налази на 176 метара надморске висине, на око 5 км западније од Баточине, 20 км источно од Крагујевца и око 115 км јужно од Београда.

Цео чланак 450 добрих чланака

Изабрани списак

Квентин Тарантино је амерички режисер, продуцент, сценариста и глумац. Укупно је режирао и написао десет филмова. Каријеру је започео крајем осамдесетих када је режирао, написао и глумио у црно-белом аматерском и краткометражном филму „Рођендан мог најбољег пријатеља”, који је данас делимично изгубљен и који није никада био званично приказан. Као независни филмски продуцент, режирао је, написао и појавио се у криминалистичком трилеру Улични пси (1992), у коме је реч о петоро криминалаца здружених ради заједничке пљачке продавнице накита. Филм је доживео велики успех, а часопис Емпајер га је прогласио за најбољи независни филм свих времена.

Након првог остварења Улични пси Тарантино је режирао још 10 дугометражних играних филмова који су освојили бројне награде и предоминатно позитивне оцене критике и публике.

Цео чланак 146 изабраних спискова

Вести

25. мај — Фенербахче је по други пут постао првак Евролиге победом у финалу против Монака резултатом 81 : 70.
18. мај — Никушор Дан (на слици) победио у другом кругу председничких избора у Румунији.
9. мај — На Црвеном тргу у Москви је одржана парада Дана победе поводом 80 година од победе над фашизмом. Паради је присуствовало 29 делегација из разних држава.
8. мај — Изласком белог дима из димњака Сикстинске капеле, конклава изабрала новог папу. За новог поглавара католичке цркве изабран је амерички кардинал Роберт Франсис Привоуст, који је одабрао папско име Лав XIV.
6. мај — Индијске ваздухопловне војне снаге напале су Пакистан, покренувши војну операцију Синдур.
6. мај — Фридрих Мерц ступио на дужност канцелара Немачке.
5. мај — Кинез Џао Синтунг освојио је Светско првенство у снукеру, победивши у финалу Марка Вилијамса са 18 : 12. Први је Кинез у историји који је освојио Светско првенство у снукеру.

Остале вести

На данашњи дан

1535 — Војска Карла V је заузела Тунис и масакрирала око 30.000 његових становника.
1562 — Цар Светог римског царства Фердинанд I Хабзбуршки и османски султан Сулејман I Величанствени, потписали мировни споразум којим се Фердинанд одрекао Ердеља у корист турског вазала Јована Запоље, титуларног краља Угарске.
1839 — Џејмс Кларк Рос је постао први Европљанин који је стигао до Северног магнетског пола.
1941 — Окончана је битка за Крит предајом острва Крит Немачкој.
1973 — Председник грчке војне владе Јоргос Пападопулос укинуо монархију и прогласио републику.
1990 — Председници Совјетског Савеза и САД, Михаил Горбачов и Џорџ Буш, потписали су споразум о престанку производње хемијског оружја и о уништавању тог оружја до краја 1992.
2009 — Авион француске компаније Ер Франс, који је летео из Рио де Жанеира за Париз, срушио се у Атлантски океан, усмртивши 228 путника и чланова посаде.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Да ли сте знали?

… да је плави кит највећа животиња на планети и да може достићи тежину од 125 тона?
… да је Велики кањон реке Колорадо у Северној Америци на појединим местима дубок 2 км, а широк између 7 и 30 км? Кањон је настао усецањем реке током више стотина хиљада година.
… да се најближа звезда планети Земљи (изван Сунчевог система) зове Алфа Кентаури и да је удаљена 4,4 светлосне године? Најдаље звезде које се могу видети голим оком су удаљене 800.000 сг.
… да је прву скицу падобрана направио Леонардо да Винчи, 1514. године?
… да је прву енциклопедију на свету написао Римљанин Плиније Старији, у 1. веку н. е.? Она се звала „Историја природе” и имала је преко 450 аутора, а до 1536. године издата је 43 пута.
… да према студији из 1995. голубови могу разликовати дела Пикаса и Монеа?
… да су се глумци који су давали глас Микију и Мини Маус венчали у стварном животу?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Вилин коњиц је врста вилинског коњица из породице Libellulidae, а уједно и једна од најчешћих врста вилинских коњица у Европи.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 65 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 707.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 432.798 корисника отворило налог, а од тога су 2.384 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти